Šta ako je tvoje znanje engleskog daleko od savršenog a baš bi da pišeš za strane klijente?

Ako hoćete da pišete na engleskom, morate odlično da znate engleski; ako to nije slučaj, nemate tu šta da tražite.

Pogrešno.

Ispravno bi bilo: vaš tekst mora da bude na odličnom engleskom. To su dve različite stvari 😉

Ko hoće – nađe način…

Nekad je u životu jako važno da umete da se snađete. U ovom kontekstu, naravno da vam odlično poznavanje jezika ide na ruku, ali rupe se daju zakrpiti. Nije lako i ne obećavam da će vam leći, ali imam par predloga za sve kojima je nedovoljno znanje engleskog jezika prepreka da se upuste u ove vode.

Obećavam, nijedan nije „idite u Englesku, Ameriku ili Australiju“ ni „upišite školu engleskog“, ti su suviše očigledni.

Ako je vaše znanje engleskog vrlo dobro (4):

Ja sam po sopstvenoj proceni negde na 4+: nešto sam ga učila u školi i na fakultetu ali od toga su mi ostala samo maglovita gramatička pravila i izgovor reči „towards“, sve ostalo sam pokupila iz filmova, čitajući svašta po netu, slušajući tekstove pesama…

Ako ste tu negde, onda imamo slične probleme: uglavnom ne znamo sva tri oblika nepravilnih glagola ni pravila po kojima se koriste vremena (jer ih koristimo po sluhu), vokabular nam je malo ograničen a upotreba članova i predloga u konstrukcijama je na sopstveni rizik.

U mojim tekstovima se to uglavnom ne primećuje (jep, dobila pohvale od oksfordskih učenika koji su native), a sad ću vam reći i neke fore koje koristim a koje možete da primenite:

  • Što se vokabulara tiče, meni je obično problem što znam reč sličnog značenja ali to nije baš ta koja mi treba. Rešenje – Thesaurus.com. Npr baš ne mogu da se setim kako se kaže dremka ali znam da će izaći kao sinonim za sleep i evo ga. Vrlo zgodno i za antonime (kad znate reč koja znači suprotno od onoga što vam treba).
  • Za sve izraze koristim Gugl pretragu: npr. ako nisam sigurna kako se kaže „I have tried it (a) hundred times“ ukucam obe varijante u Gugl sa navodnicima. Obe će vratiti neki broj rezultata, ali ako varijanta sa „a“ ima 264.000 rezultata a bez „a“ samo 89, jasno je koja je ispravna. Vrlo zgodno i za sve izraze sa predlozima. Često nećete ni morati da ukucavate do kraja, Gugl sam izbaci pravilne sugestije 😉

Vi možete da primenite i bilo koji od narednih saveta.

Alati za proveru jezika (za četvorkaše i petičare)

Okej, Google Translate zaboravite. Neki put može da posluži za sporazumevanje, ali vam sigurno neće biti od koristi ako ste rešeni da pravite karijeru kao pisac.

xmMPlbH

Što se mene tiče, dugo sam se branila od korišćenja alata (tako sam i razvila one „veštine“ odozgo), onda sam pre nekoliko meseci ipak odlučila da im pružim šansu – jesam se i ja neverovatno ispraksala sa jezikom (neminovno kad ga non-stop koristite), ali je i posao koji radim postao dosta ozbiljniji i prosto ne želim da se blamiram glupim greškama. Ispalo je da je to jedna od pametnijih stvari koje sam uradila – danas trošim neuporedivo manje vremena na proveru, a istovremeno sam neuporedivo sigurnija u ispravnost onoga što napišem.

Ja koristim dva alata – oba se plaćaju (ne koštaju bubreg i po, ne brinite) ali bih pre toga da budemo načisto sa jednom stvari: nijedan alat, koliko god bio dobar, ne može vam garantovati 100% tačan tekst. Vi ste možda nešto baš hteli da kažete tako kako ste rekli a alat će to na osnovu svoje postojeće baze protumačiti kao grešku; možda će mu promaći da je i vama promakla potreba za slaganjem vremena u rečenici; možda (mada je mala verovatnoća) će vam ponuditi pogrešan predlog, ili propustiti da ste vi upotrebili pogrešan. Poenta: koristite ih kao dopunu, ne kao osnovu, i biće vam vrlo drago što ih koristite.

Elem, alati koje ja koristim su Ginger (oko 870 din mesečno) i Grammarly  (oko 2.800 din mesečno). Ja ih plaćam skuplje jer sam krenula da ih isprobavam plaćajući mesečno dok se ne uverim da su mi korisni (taman me je ovaj tekst podsetio da pređem na godišnje plaćanje – u tom slučaju Ginger košta oko 8.400 din jednokratno, što izađe oko 700 din mesečno a Grammarly oko 13.000 din jednokratno, ili oko 1.080 mesečno – više nego duplo povoljnije).

Oba funkcionišu u MS Wordu i online – dakle, podvlače greške u tekstualnom dokumentu ili kad direktno kucam u browseru (meni zgodno za mejlove i za tekstove koje ukucavam direktno na sajtovima na kojima radim). Malo iritantna opcija kad ih dodate u browser je što će podvlačiti ili automatski ispravljati SVE što kucate online, što je vrlo dosadno kad recimo kucate na svom Fejsbuku na srpskom a oni uporno zapnu da vam isprave taj srpski, ali srećom mogu se isključiti za svaki sajt pojedinačno (tako da me na FB i domaćim forumima ostavljaju na miru).

Ginger je dosta jednostavniji alat – funkcioniše slično onom Grammar checkeru koji vam je verovatno već aktiviran u Wordu (pa podvlači greške crvenom) ali je dosta rafiniraniji i sa većom bazom podataka, te će prepoznati (mada ne uvek), pored greške u kucanju reči, i pogrešno upotrebljen ili izostavljen predlog ili član (što je meni neprocenjivo) i slične stvari.

Grammarly radi isto to, plus proverava neke stilske i sintaksičke stvari i plagijarizam, tj. da li neki deo rečenice već postoji negde na internetu (poslednje meni nije jako važno, ali možda će vama biti – uz napomenu da se ne stresirate mnogo oko toga, mala je verovatnoća da ćete napisati ceo tekst a da u njemu ne upotrebite neku frazu ili deo koji neko negde već nije upotrebio).

Zašto koristim oba? Zato što sam tako sigurnija. Kao što već rekoh, sad radim dosta ozbiljnije stvari nego ranije i ne mogu više da se oslonim samo na svoj osećaj, a često se dešava da jedan alat pokaže ono što je drugi propustio. Ilustracije radi, evo kako u mom Wordu izgleda deo teksta uz korekciju oba alata:

Grammarly GingerPlave korekcije je napravio Ginger, zelene Grammarly. Uživo i Ginger daje sugestije kako bi bilo ispravno (naturally umesto naturala similar outlook umesto similar outlook) koje aktivirate prostim klikom na podvučenu reč, ali to ne mogu da „uhvatim“ na ilustraciji.

Elem, ako razmišljate o tome da ih probate, oba alata daju free trial od nedelju dana (Grammarly traži da odmah unesete broj kartice, ali koliko se sećam ništa ne skida dok ne prođe tih 7 dana) tako da možete da pripremite tekstove i bezbedno istestirate da li vam i koliko odgovaraju, oba ili samo jedan.

Ako znate engleski za dobar (3) ili manje

Ako solidno razumete engleski ali vam je problem da se izražavate i imate baš puno rupa, predlažem vam ovo: napišite tekst na srpskom i platite nekoga da vam to prevede. Realno, ako ne poznajete jezik na nekom višem nivou nemate baš mnogo opcija ali evo kako biste (recimo) mogli da spojite lepo i korisno i da ipak zarađujete pisanjem na engleskom.

Logika mi je sledeća: pokušavajući da ispeglate vaš engleski izgubićete tonu vremena, a to vreme ćete mnogo bolje iskoristiti na to da istražite svoju nišu, da vežbate pisanje, da razmišljate i razrađujete taktike za nalaženje klijenata i promociju – to su stvari koje će vas dovesti do većih cifara po tekstu, ne savršeno poznavanje jezika.

Za ovu taktiku trebalo bi da naučite i kako se pišu e-books, white papers ili sales pages (makar još jedna stvar pored članaka). Dakle, postajete recimo ekspert za pisanje elektronskih knjiga iz oblasti self-help (ogromno tržište). To možete da naučite relativno brzo, i lakše ćete se probiti nego kao article writer.

U međuvremenu ste naučili i zbog čega vašim potencijalnim klijentima trebaju e-books (najčešće za mejling listu, mada mogu i da ih prodaju).

Krenete u potragu za self-help sajtovima i blogovima (kucanjem u Gugl npr. „motivation blog“, „self-help blog“, „positive thinking blog“ – to je vaša niša, treba da znate koji su česti termini). Kad naiđete na one koji već ne nude neki e-book svojim čitaocima, stavite ih na listu. Treba vam velika lista – Excel je zgodan za to jer vam trebaju i kontakt podaci i (poželjno) ime vlasnika bloga i kolona za tematiku i moguće naslove e-booka.

Kad ste napravili listu, pošaljite im mejl sa ponudom (jednom po jednom, nikako svima zajedno!). U mejlu navedete čime se bavite, da vam se jako dopao njihov blog ali da vas baš čudi zašto nemaju nikakav e-book u ponudi kako bi stekli više pretplatnika. Možete im odmah i ponuditi svoje usluge, mada je pametnije da im prvo skrenete pažnju na propust i da sačekate da oni vas zamole za pomoć.

Neće svi to uraditi, ali sa onima koji vam odgovore biće mnogo lakša saradnja 😉

Jedan e-book od 10-12.000 reči na Elance možete da naplatite u proseku do $500. Kako vaš potencijalni klijent ne zna za Elance, možete mu naplatiti $700.

Dakle, napišete odličan ebook na srpskom ili tarzanskom engleskom i platite nekome $200-300 da ga jezički sredi (nemojte škrtariti, često je mnogo teže srediti nešto što je već loše napisano nego pisati ispočetka). Kad malo uđete u štos, pisanje ne bi trebalo da potraje duže od nekoliko dana, što znači pristojnu mesečnu zaradu i za vas i za toga kome plaćate prevod.

Ili, naravno, ovo primenite na nešto treće. Ja sam ovde samo da dam ideje 😉

Čitajte tone materijala na engleskom!

Meni je čitanje verovatno bilo (i dalje je) najkorisnija stvar za usvajanje vokabulara i jezičkih konstrukcija.

Jedan od razloga zašto uporno preporučujem specijalizaciju za jednu ili par niša je upravo jezik. Istražujući samu nišu i teme koje se u njoj pokrivaju, videćete i sami da se neki izrazi koriste prilično često, a vokabular koji treba da savladate će vam mnogo lakše ostati u glavi ako je to vokabular koji vam često dolazi pred oči.

Pritom, ne mislim na čituckanje – mislim na ozbiljno čitanje maltene isključivo tekstova na engleskom u nekom podužem povezanom periodu. Kod mene je bilo u pitanju danonoćno čitanje mesecima, toliko da sam prilično bila izgubila srpske reči jer mi je sve bilo daleko jednostavnije da kažem na engleskom (ali ja sam manijak pa to i ne mora da vam bude reper).

Ali realno, ne možete ozbiljno uskočiti u nišu, još kao pisac, ako ne poznajte uobičajene izraze koji se u njoj koriste. Tako je kako je, nismo native speakers, a čitanje tone materijala je jedan od vrlo efektnih načina da nekako upijemo ono što nam treba.

S tim što nikako ne treba zanemariti praksu pisanja, paralelno sa čitanjem. Stručno gledano, izražavanje podrazumeva drugačije moždane funkcije od onih koje su potrebne za pasivno usvajanje jezika, tako da sve treba vežbati zajedno jer se najverovatnje neće desiti da se nakon par nedelja čitanja samo probudite sposobni da perfektno izrazite misli, naročito na stranom jeziku.

Okej, to su neke stvari koje su mi pale na pamet. Ako imate neke druge predloge, molim vas iskoristite komentare – nekome će pomoći!

Print Friendly, PDF & Email
The following two tabs change content below.

Jelena Radovanović

Moja "zone of genius" je pomaganje briljantnim stručnjacima da izgrade svoj najautentičniji brend - zato što me to raduje, zato što sam stvarno dobra u tome, i zato što obožavam onaj osećaj kada ljudi sa kojima radim poslože sve kockice i shvate da je ono što su zamislili moguće!

Latest posts by Jelena Radovanović (see all)