Pisali biste za veliki blog, ali niste baš fan blogova? Pa ne ide to baš

…i bolje da to znate odmah 😉

Povodom nedavno objavljene liste od 110 sajtova koji plaćaju piscima (najveće te vrste na koju sam naišla) videla sam dosta komentara kako je na tim sajtovima teško postići da tekst bude objavljen, sa savetima da ljudi ne pokušavaju bezveze jer je konkurencija ogromna.

Naravno da je teško. Većina tih sajtova plaća $50 i više po tekstu – jeste, blesavi su pa će da daju toliki novac za bilo kakve tekstove.

Veza je zapravo uzročno-posledična: ti sajtovi zarađuju toliko da im je opravdano da plate te cifre po tekstovima, a zarada je bazirana upravo na kvalitetu tekstova kojima privlače određenu vrstu posetilaca. 

Pritom, dobar broj tih sajtova su blogovi. A meni se dešavalo da povremeno vodim ovakve razgovore:

– Jao super, baš bih voleo/la da pišem za velike blogove (ili da zarađujem svojim blogom), kako da krenem?

– Okej, koliko blogova pratiš?

– Umm.. pa ne pratim baš. Misliš da treba?

photo

Mmm.. da, mislim da treba. Naučila sam da reakciju zadržim za sebe, ali i dalje ne mogu da prihvatim da je razmišljanje „ja sam eto čuo za to i sad bih odmah da naplaćujem one visoke cifre“ okej. Prva sam kad treba podržati entuzijazam, ali postoji veeelika razlika između „juhu, našao sam nešto što mogu da naučim i zahvaljujući čemu bih jednog dana mogao da pristojno zarađujem“ i „juhu evo nečega o čemu ne moram maltene ništa da znam a od čega ću moći da živim kao grof, dovoljno je to što ja eto volim da pišem“.

Po istom principu biste mogli da odete u neku firmu i da se prijavite za posao knjigovođe sa ovim uvodom:

 – Video sam vaš oglas za knjigovođu. Nije da nešto znam o tome, ali mnogo volim brojeve i mislim da sam savršen za taj posao.

Važi.

Ako u offline svetu zvuči besmisleno da bi neko davao platu za posao koji ne umete da radite, zašto bi to pobogu imalo smisla online? Posao je posao – to što biste ovaj konkretan posao obavljali iz svog stana ne čini ga ništa manje stvarnim… kao što nije virtuelan ni novac koji se zarađuje na taj način.

Realno, postoje samo dve važne razlike između online i offline posla: prva je što je online totalno nebitno u kojoj ste stranci i ko vam je ujak, a druga, dosta upečatljivija, je ta što vam je dovoljno nekoliko meseci, hajd i godinu dana, aktivnog usavršavanja da biste postigli neki viši nivo znanja koji može da vam omogući i neki viši nivo zarade (često viši od onoga što offline možete da zaradite na poslu za koji se traži četiri godine fakulteta).

Ali to ipak znači da je potrebno da nešto znate, ergo potrebno je da neko vreme (koje je vrlo individualno) provedete učeći i vežbajući veštine koje su za taj posao potrebne.

Kako se „uči“ pisanje za blog?

Opet, dve velike istine vezane za pisanje za blog su da pravila nema, i da itekako ima pravila.

Prva je vezana za generalno slobodnu strukturu bloga. Međutim, ovde ne pričamo o hobistima, blogerima koje ne interesuju marketing i zarada, a u kontekstu koji nas ovde zanima druga istina je daleko… istinitija.

Ako hoćete da pišete za blogove – za dobre, jake blogove to jest (to su oni koji plaćaju), priprema počinje čitanjem blogova.

Nasumično? Pa ne baš.

Ako planirate da pišete o jednoj određenoj tematici, čitaćete blogove koji se bave tom tematikom. I to ne sve, naopako – potrudićete se da pronađete najbolje blogove u toj niši, i da ih pročitate od korice do korice (mmm okej, ako je blog stariji od pet godina, ograničila bih se na recimo poslednje tri, četiri – prva je obično za bacanje 😉 ).

Da sam ja ta koja tek počinje, izabrala bih nekih desetak blogova i narednih par meseci posvetila izučavanju tih blogova. Posebno bih obratila pažnju na:

Teme koje se pokrivaju

Ako ne pratite blogove u niši, kladim se u šta hoćete da, čak i da vladate tematikom niše, nemate predstavu o čemu sve tu može da se piše. Verovatno će vam pasti na pamet neke opšte teme, ali problem sa opštim temama je što one više nikoga ne zanimaju. Internet publika, naročito publika tih blogova za koje biste vi pisali (ili publika koju biste voleli da okupite oko svog bloga, potpuno nebitno) je mnogo zahtevnija – traže specifičnije savete, dublje poznavanje problema i konkretnije tekstove.

Ako niste upućeni u to, vi prosto nemate ono što ta publika traži. A ovo je jednostavan, iako vremenski i mentalno zahtevan, način da se uputite.

Na koji način su teme obrađene

Iako dosta jakih blogova prati neka opšta mesta (opisni naslovi i efektni uvodi, tekstovi strukturisani po podnaslovima, slikoviti opisi, dobre fotografije…), svaki bloger piše drugačije. Pre svega, svako od njih ima drugačije iskustvo i često će se desiti da dva blogera koja pratite imaju različite poglede na istu stvar, što će vam pomoći da shvatite da je sasvim u redu i normalno da vi imate totalno treći pogled na to – ili da se slažete sa jednim od njih. To će vam istovremeno omogućiti da stvorite širu sliku o samoj niši i ljudima koji je „nastanjuju“ i da preciznije odaberete svoje mesto u njoj.

Drugo, kroz ovakvu praksu ćete lakše uočiti kako se ona opšta mesta primenjuju na konkretnim tekstovima – jedna stvar je kad u nekim savetima za pisanje bloga pročitate da recimo jedan tekst treba da pokriva jednu temu, a sasvim druga kad zapravo vidite kako to izgleda (i da se o nečemu o čemu biste trenutno možda mogli da sastavite rečenicu i po mogu pisati smisleni tekstovi od po hiljadu reči).

Komentare čitalaca i najpopularnije tekstove

Kometari su neki put suvo zlato. Sam bloger daje jedan deo slagalice, ali u komentarima možete naći smernice o tome kako publika razmišlja, šta joj nije jasno, sa čime se slaže a sa čime ne… i često baš komentari mogu biti izvor fantastičnih ideja za blog postove kojima ćete pridobiti vlasnika bloga.

Istovremeno, broj komentara i deljenja nekog posta na mrežama daće vam brz uvid u to kakve teme su najpopularnije na nekom blogu, pa i u čitavoj niši, što je vazda dobro polazište za istraživanje (malo više o tome sam pisala ovde).

Posle nekoliko meseci aktivnog izučavanja odabranih blogova,  trebalo bi da ste spremni da:

  • Prepoznate temu koja bi dobro legla na jednom a nikako na drugom blogu, i sami iznađete teme koje bi se dobro uklopile na blogove koje ciljate
  • Dobro obradite takve teme
  • Iskoristite to što znate na gomili drugih mesta. Pored gore navedenih sajtova, sa ovakvim znanjem ćete neuporedivo lakše naći posao i na Elance, ili napraviti sopstveni blog koji će imati smisla (kao portfolio, ako vam je to cilj, ili sa nekom drugom namenom)

Dakako, računam da se tokom tog perioda istraživanja podrazumeva i praksa – da nešto zaista i pišete u tom periodu, to jest da primenjujete to što ste uočili/naučili na svoje pisanje. Ako nemate ideju kako, moja preporuka je da otvorite blogić na nekom od besplatnih servisa i pišete tu – čak i ako vam je frka da to nekome pokažete, osetićete kako blogovanje zaista izgleda, a lako može da se desi da u jednom momentu izbacite tekst za koji će vam prosto biti žao da ga niko ne pročita, i eto laganog početka vaše karijere.

Za slučaj da nisam bila jasna… Ovo nije opciono. Ako hoćete da pravite karijeru kao pisac za blogove a ne samo da koketirate sa tom idejom, čitanje i istraživanje blogova je nešto čemu apsolutno morate da se posvetite.

Pritom, potpuno je besplatno.

Print Friendly, PDF & Email
The following two tabs change content below.

Jelena Radovanović

Moja "zone of genius" je pomaganje briljantnim stručnjacima da izgrade svoj najautentičniji brend - zato što me to raduje, zato što sam stvarno dobra u tome, i zato što obožavam onaj osećaj kada ljudi sa kojima radim poslože sve kockice i shvate da je ono što su zamislili moguće!

Latest posts by Jelena Radovanović (see all)