Oglas za posao VA-copywritera: Proces, rezultati i zapažanja

Malo (!) drugačiji tekst ovog puta.

Pre mesec dana objavila sam na Facebooku sledeći oglas za posao:

U pitanju je projekat na kojem sam proteklih par godina glavna i odgovorna za marketing. Nekoliko sajtova za koje smo tokom godina povremeno zapošljavali pisce, ali (najzad) smo shvatili da je vreme da pronađemo stalne članove tima koji će se baviti različitim stvarima – od pisanja (prodajnih stranica, blog tekstova, mejlova…) do unosa proizvoda i administracije sajtova. Zbog toga nam nije bila potrebna osoba koja je samo pisac niti samo virtuelni asistent, nego najbolja kombinacija ta dva. Neko ko tečno piše, razume marketinški aspekt sadržaja koji kreira, a ko je istovremeno precizan, odgovoran, i ko povremeno voli da se bavi nečime što nije pisanje.

Eksperimenta radi, odlučila sam da prvo pokušam na Facebooku, i to sa ličnog profila. Znam da kod nas postoji dosta talentovanih ljudi kojima bi baš ovakav posao legao, samo je bilo pitanje hoću li uspeti da dođem do njih – na moju veliku radost, jesam. Ovaj tekst pišem nakon završenog procesa selekcije, sa tri cilja na umu:

  1. Da objavim rezultate, kao neku vrstu pregleda domaćeg tržišta (makar jednog njegovog dela)
  2. Da opišem proces selekcije i način razmišljanja, kao smernice za kandidate o tome kako potencijalni klijent može videti njihovu prijavu i o čemu da vode računa (daleko od toga da će svaki klijent razmišljati ovako kako ja razmišljam, ja imam iskustvo i copywritera, i rada sa piscima, i obuke pisaca, i administratora sajtova, i menadžera prodaje, uz to sam analitične prirode i precizna u radu – nije baš kombinacija na koju ćete često naići, ali neka zapažanja iz ovog teksta će vam verovatno značiti da proširite svoje vidike, posebno ako ste početnik)
  3. Da podelim proces koji se pokazao kao uspešan – možda će značiti nekome ko nije siguran kako da dođe do pravih saradnika

Pripremna faza

Prvi veliki izazov bio je koliko-toliko sistematizovati poslove koje želimo da poverimo izabranoj osobi ili osobama, a sa 3 prodajna sajta i nekoliko satelita, email listama od preko 150.000 ljudi, preko 500 proizvoda na Amazonu, eBayu i u mobilnim aplikacijama plus nekoliko desetina affiliate partnera (i još jednim prodajnim sajtom u pripremi za proleće) – to nije bio nimalo lak zadatak. No, to mi je pomoglo da sagledam kvalitete kakve bi valjalo da naši budući saradnici poseduju:

  • Brzo učenje, sposobnost da se samostalno snađu i samostalnost u radu. Radila sam ranije sa piscima čiji rad je zahtevao da idem za njima i ispravljam greške, to mi je pojelo više vremena nego što ga je uštedelo; za stalne saradnike želim ljude u koje mogu imati poverenje da znaju šta rade, što ne znaju – da će pitati i naučiti, i kojima ću brzo moći da poverim objavljivanje bez prethodne provere.
  • Sposobnost za marketinško razmišljanje. Nakon faze uhodavanja u posao očekujem da saradnici mogu smisleno da predlažu npr. teme za blog ili neke druge sugestije koje će biti u skladu sa našim poslovnim ciljevima. Zabeleška: kroz rad sa piscima shvatila sam da oni generalno ne sagledavaju ovaj aspekt svog sadržaja, većina ih smatra da su time što su „odgovorili na zadatu temu“ završili svoj posao; zbog toga mi je bilo veoma važno da ga uključim u proces.
  • Bazično razumevanje psihologije i interesovanje za nju. Naši proizvodi su u oblasti ličnog razvoja, i da bi se dobro opisali neophodno je razumevanje nekih psiholoških procesa.
  • Bazično poznavanje i interesovanje za copywriting. S jedne strane, sajtovi su nam prilično standardizovani, posebno prodajne stranice, te samim praćenjem uputstava (jep, napravila sam ih vrlo detaljna) čak i kandidati sa nižim nivoom veštine mogu postići sasvim solidan rezultat; s druge strane, kroz rad sa tolikim piscima različitih profila izbrusila sam načine za njihovu obuku i računala sam na to da ću kroz proces selekcije doći do kandidata koje valja samo malo dodatno usmeriti, te je bazično vladanje copywritingom sasvim dovoljno da, uz malo vremena, sreće i odgovarajućeg profila, izgradim kvalitetne saradnike. Opet, neophodno je, jer npr. mastere psihologije koji savršeno vladaju engleskim ali koji se nikad nisu bavili komercijalnim pisanjem za web je skoro nemoguće naučiti u kratkom vremenskom roku šta je ono što je zapravo potrebno za ovaj posao.
  • Korišćenje pisanog engleskog na skoro native nivou, o tome nema diskusije.

Pored ovoga, prethodno iskustvo me je poučilo da, koliko god da je kandidat dobar na papiru, kad se prihvati realnog posla to može da bude potpuno druga priča. Stoga mi je bilo jasno i da će biti neophodno da sprovedem neku vrstu realnog testiranja kandidata koji na papiru pokazuju potencijal – o tome malo niže u tekstu.

U oglasu (a ni interno) nisam definisala željenu cenu, iz jednostavnog razloga – tržište će odlučiti. Procenila sam da će kandidati poslati cene koje su njima prihvatljive, ja u to ne mogu da se mešam; kad bi radili za manje od onoga što procenjuju da vrede, ne bi bili zadovoljni (što znači da ni ja ne bih bila zadovoljna), a kad bih ponudila više nego što inače naplaćuju – pa, zašto bih to radila. Malo niže ćete videti i kako je to na kraju ispalo.

Sa svim ovim na umu, napisala sam oglas sa početka posta i pustila ga u etar.

Prijave i proces selekcije

Naredno veče, sa nekoliko pristiglih prijava u raznim inboksima, bila sam skoro sigurna od od tog posla nema ništa i da ćemo ipak saradnike tražiti po UpWorksima, LinkedInima, FB grupama i inim mestima koja po svojoj nameni okupljaju ljude kakve tražimo. Prve prijave većinom su bile ili šture ili neuredne ili irelevantne ili potpuno van pameti kad se uzme u obzir odnos iskustva i veština kandidata i njegove tražene cene. No, već sutradan sam promenila mišljenje – prijatno su me iznenadile dve veoma kvalitetne prijave, i vratila sam se na optimistu.

Po isteku roka za prijave pažljivo sam ih iščitala i sastavila sledeći pregled:

VA-copywriting cene

Bodovanje (jer je to bio jedini način da objektivno sagledam sve kandidate) sam vršila u odnosu na sve ostale prijave – dakle nije bilo nekog apsolutnog merila. Zelenom su označeni kandidati koje smo u prvi mah uzeli u razmatranje, i primetićete da im je skoro svima „prosek ocena“ najmanje 4. U koloni Relevant experience sam iskombinovala iskustvo u pisanju za web i poznavanje psihologije, gde u ovom slučaju veću vrednost ima prvi segment. Oznake „?“ znače upravo to – kandidati mi u prijavi nisu poslali ništa od traženih podataka. Tražena cena po satu, kao što vidite, prilično varira, kao i raspoloživost kandidata za rad (što nije bio eliminatorni faktor, nigde ne žurimo, ovo mi je bilo potrebno sa organizacionog aspekta).

Pomenuću da mi je bilo veoma drago kad sam shvatila da je dosta „zelenih“ kandidata zapravo prošlo naš kurs pisanja za klijente, uživo ili putem videa, čime su dobili dodatni plus u jednom važnom segmentu: setite se na momenat da sam malo ranije pomenula da pisci obično nemaju svest o marketinškoj dimenziji svog rada. Za ove ljude sam bila sigurna da je imaju, makar u nekoj meri, jer, darn it, JA sam im pričala o tome. Nije reklama za kurs, srećna sam što sam dobila povratnu informaciju o njegovoj učinkovitosti baš na ovaj način. A bilo je naravno i drugačijih slučajeva – kandidati koji su odslušali isti kurs i nije im se „primilo“, oni se nalaze među nezelenim.

Uglavnom – sad smo imali sistematizovan pregled kandidata i neke koji daleko odskaču od drugih. Sledila je faza eliminacije: iako sam bila stvarno srećna što je u startu bilo ovoliko kvalitetnih prijava, desetoro kandidata nam je bilo previše za testiranje, te smo njihov broj sveli na 6. Faktori prilikom odlučivanja su bili: cena (ukoliko je bilo kandidata sa vrlo sličnim profilima od kojih je jedan drastično skuplji, taj kandidat bi otpao), skor u tabeli i utisak koji su ostavili u prijavi (o tome posebno malo kasnije).

Fun fact, među šestoro izabranih našao se samo jedan dječak (djevojčice su dominirale u čitavom procesu, 80%).

Faza testiranja

Testiranje se radilo na realnim primerima i bilo je vezano isključivo za pisanje, jer sve administrativne aktivnosti koje pripadaju ovoj poziciji proističu iz toga i jednostavnije je savladati ih. Kandidati su dobili spisak proizvoda sa uputstvima da izaberu jedan i naprave:

  • Prodajnu stranicu za taj proizvod
  • Blog post koji osvetljava neki aspekt ili problem vezan za proizvod
  • Tekst pod kojim bi taj blog post podelili na Facebooku

Pomenula sam već da su uputstva bila veoma detaljna, tako da nijedan tekst koji smo dobili nazad nije bio loš. Ipak, nijanse koje su nam omogućile da definitivno izaberemo dve nove saradnice ispoljile su se kroz:

  • (Ne)dovoljno poznavanje engleskog. Greške u konstrukcijama i značenjima reči i izraza, prejednostavan jezik – često korišćenje istih reči i izraza, greške u gramatici. Kandidati koji su zadatak konceptualno dobro uradili ali su pali na poznavanju jezika nisu prošli dalje iz jednostavnog razloga: njihov rad bi zahtevao moj dodatni rad na ispravljanju grešaka, a jedan od ciljeva čitavog ovog projekta traženja saradnika je upravo oslobađanje mog vremena.
  • Flow tekstova. Čitalac ne sme biti prekinut u toku misli dok čita tekst; ako pravite zaokret na drugu temu, dajte sve od sebe da taj zaokret ne bude nagao, da se pitko i logično nastavlja na prethodno rečeno. Nedostatak flowa se ispoljava kako na nivou rečenica, tako i na nivou ideja, tj. celog teksta, i najčešće je rezultat nasilnog (često naknadnog) insistiranja da umetnemo nešto za šta znamo da treba da bude umetnuto ali nismo u startu dobro promislili kako to da izvedemo. Vrlo teško za korekciju.
  • (Ne)razlikovanje funkcija blog posta i prodajne stranice. Ispoljava se kao prodajni blog post ili kao prodajna stranica koja ne prodaje. 
  • (Ne)kreativnost u iznalaženju teme za blog post i (ne)vešta realizacija posta. Kandidati su imali slobodu da sami izaberu temu, uz nekoliko primera različitih pristupa. Izabrane kandidatkinje su ne samo pronašle zanimljive uglove, nego su ih i realizovale u tekstovima na način koji je istovremeno zanimljiv za čitanje, ima dimenziju pomaganja, a istovremeno suptilno upućuje na vezu sa našim proizvodima. Ostali kandidati su uglavnom birali opšte teme, neki su ih obradili na pristojan način, ali za ono što mi tražimo to jednostavno nije bilo dovoljno dobro.
  • (Ne)pažnju prilikom formatiranja tekstova. Ovo ima veze sa mojim doživljajem odnosa prema poslu. Obe izabrane kandidatkinje su se potrudile da formatiranje svojih tekstova prilagode postojećem formatiranju na sajtovima – što nigde nije traženo, ali pokazuje njihovu spremnost da se dodatno uključe u posao (što je u mojoj knjizi ogroman plus). Sa druge strane, bilo je zadataka sa očiglednim greškama u formatiranju (numbering na početku pasusa, podnaslovi boldovani umesto headinga, tekstovi bez podnaslova, previše nepotrebnog boldovanja, neadekvatne ilustracije…), što je dodatno olakšalo izbor.

Suma sumarum, već sam pokvarila iznenađenje napisavši da smo na kraju celog ovog procesa zaposlili dve nove saradnice. Bilo je ludački naporno ali vredelo je svakog uloženog minuta, jer su se i Tanja i Maja odlično pokazale na svim važnim nivoima: kvalitet rada, odnos prema poslu, odnos prema klijentu, želja za napredovanjem i usavršavanjem.

Prijava za posao – dos, don’ts and WTFs

Najzad, pozabavimo se i nekim dobrim i ne tako dobrim stvarima koje sam primetila u inicijalnim prijavama kandidata, od kojih su neke bile dovoljne za istomomentnu eliminaciju a neke katapultirale kandidate u zelenu sferu tabele odozgo.

  • Nepotpune prijave su besmisleno trošenje i mog i vašeg vremena. U oglasu sam bila prilično precizna u vezi toga šta je potrebno poslati prilikom prijave, i to što neki kandidati to nisu poslali meni govori nekoliko stvari: da nisu zaista zainteresovani za posao, da su generalno neprecizni u praćenju uputstava (iz čega se direktnom linijom stiže do toga da su neprecizni u radu), i/ili da jednostavno ne umeju da se snađu. Znajući da neki od mojih idealnih kandidata verovatno neće imati relevantno iskustvo, u oglasu sam napisala da se snađu kako bi mi pokazali ono što mi je važno da vidim. Samo jedan kandidat je to i uradio – za potrebe ovog oglasa napisao je tekst u niši koja je tražena u oglasu, u njemu demonstirirao i visok nivo poznavanja jezika i veoma dobro vladanje copywritingom, i poslao mi ga uz prijavu (i veoma mi je žao što su u međuvremenu iskrsli neki drugi razlozi zbog kojih nije mogao da nastavi – to je onaj jedini dječak koji je ušao u uži izbor). „Snađite se“ može da znači bilo šta, ovo je bio njegov način i svaka mu čast za to.
  • Irelevantne prijave – koliko god da mi je jasna želja da radite, nisam bezveze u oglasu napisala da je entry level copywriter dovoljan uslov. Dovoljan znači makar entry level, što dalje znači da ako uopšte nemate iskustva u pisanju za web, vi i mi nismo dobar par. Preporučujem da pažljivo čitate svaku reč oglasa na koje se prijavljujete i da još pažljivije ispitate da li možete da odgovorite na sve zahteve pre nego što utrošite vreme na pisanje prijave, jer ukoliko ne možete, to vreme je uludo potrošeno.
  • Drugi aspekt irelevantnih prijava su irelevantni linkovi/tekstovi i nepotrebne lične informacije. Jedan tekst kojim demonstrirate svoje poznavanje jezika je sasvim dovoljan, nemojte gušiti klijenta svime što ste ikad pisali / na čemu ste radili, sigurno je da to neće čitati. U masi prijava, kandidati koji su koncizni brzo zamagle one koji su poslali sve što im je došlo pod ruku. Posebno za poziciju vezanu za copywriting, veoma je loša preporuka pokazivanje da ne umete da odvojite bitno od nebitnog.
  • Neuredne prijave su još jedna stvar koja je za mene, a posebno za ovu poziciju, razlog za momentalnu eliminaciju kandidata. Greške u kucanju prilikom pisanja mejla pokazuju da ste ili neprecizni ili nestrpljivi, a nijedno vas ne čini idealnim saradnikom; prijave bez strukture vas čine lošim copywriterom (posebno u kombinaciji sa prethodnom stavkom). Preporuka: kad konkurišete za poslove vezane za copywriting, imajte na umu da se svaki deo vaše prijave razmatra kroz tu prizmu te svakom posvetite pažnju (makar u onim slučajevima kad znate da je klijent copywriter).
  • Bilo je i nekoliko prijava sa nerealnim odnosom cena i iskustva. Uz dužno poštovanje svačijeg vremena, prijava u kojoj demonstrirate 0% relevantnog iskustva i tražite 30$/h je u najmanju ruku besmislena, no srećom samo jedan slučaj je bio takav. Kod nekolicine drugih kandidata pojavio se nesklad manjeg raspona ali značajan, i to su bez izuzetka bili kandidati koji nisu imali relevantnog iskustva ali su u prijavi iskazali želju da ga steknu. Njih par su čak bili potencijalno dobri kandidati, ali uzevši u obzir da bi za njihovo sticanje iskusta bilo potrebno da ja izdvojim dodatno vreme za njihovu obuku, sve cene preko 8$/h u ovom slučaju su mi bile neprihvatljive. Preporuka: ako baš želite da uđete u novu oblast i da na taj način steknete iskustvo, uzmite u računicu i vreme koje će klijentu biti potrebno da vas obuči. Plaćena praksa je okej, ali ulaz za nju vam je niža cena. Možda ćete već za mesec-dva savladati posao dovoljno da vaša željena cena ima smisla za klijenta. Međutim, sve dok se to ne desi on sa vama rizikuje plaćajući vaše učenje više nego što njemu vredi.

Anyway… Proces se pokazao kao uspešan, mi smo zadovoljni, naše nove saradnice (kažu) takođe. Znam, ima ovde tema za najmanje tri blog posta ali ima dovoljno prostora i da sami izvučete neke zaključke, i s obzirom na to da sam u tekstu već ostavila masu preporuka, verovatno je najpametnije da vas ostavim s tim u ovom trenutku. Pa kome se šta javi.

Print Friendly, PDF & Email
The following two tabs change content below.

Jelena Radovanović

Moja "zone of genius" je pomaganje briljantnim stručnjacima da izgrade svoj najautentičniji brend - zato što me to raduje, zato što sam stvarno dobra u tome, i zato što obožavam onaj osećaj kada ljudi sa kojima radim poslože sve kockice i shvate da je ono što su zamislili moguće!

Latest posts by Jelena Radovanović (see all)