Problem percepcije: To probiti se or not to probiti se

Ono što često čujem kao razlog zašto ljudi ne smeju da se okušaju u frilenserskim vodama, kamoli da zagrizu i da od toga naprave karijeru, je formulisano otprilike ovako: „Uh, super je to, ali treba se probiti.“

Kako je probijanje, izgleda, jedan baš veliki kočničar, danas sam rešila da se pozabavim njegovom dezintegracijom.

Ovako ja vidim stvari.

Svet je veiki, veiki, a ja tako mala

Ljudi koji ne znaju mnogo o ovom (i bilo kom frilenserskom) poslu vide stvari mnogo većim i strašnijim nego što jesu. Oni znaju da tamo negde neki ljudi odlično žive na taj način, neki fantastični pisci, neki dizajneri nadljudskih sposobnosti, neki jezivo dobri fotografi… ali običan čovek, kakvim sebe smatramo, tu prosto ne može da dobaci.

Imamo tu sputavajuću percepciju kako samo najbolji mogu da uspeju, a mi, naravno, nikako nismo najbolji. Čak i kad verujemo da smo dovoljno dobri, slika o uspehu koju imamo izgleda nekako ovako (da, moja veština digitalnog crtanja je uglavnom ograničena na MS Paint):

Ako recimo zamišljamo da na svetu postoji milion frilens pisaca, i ako znamo (ima tih par anketa) da najbolji među njima zarađuju preko $100 po tekstu (neki i po par hiljada, ali to su baš retki primerci), kad sebe pokušamo da stavimo u taj kontekst, automatski vidimo nešto slično ovom trouglu i zamišljamo da, ako hoćemo da uđemo u njegov plavi deo, moramo da pregazimo sve ostale, da budemo bolji od njih.

Kako je tih ostalih recimo 995.000, u startu odustajemo, jer ko će sad dokazivati da je bolji od tolikog naroda!

Opusti se i uživaj

Još jedan nezgodan aspekt ovakve percepcije: s obzirom na vertikalnu strukturu, ako mi hoćemo gore, to automatski znači da će neko drugi doći dole, ispod nas. Zato izgradnji svoje karijere pristupamo kao borbi za mesto i unapred smo naoštreni na taj ratoborni mod.

Srećom, postoji i miroljubiviji doživljaj. Stvar je prosto u tome da ne treba da se borimo ni protiv koga. Evo kako to zapravo izgleda (ponovo Paint):

Vidite, nije u pitanju (isključivo) vertikalna struktura. Ne postoji jedan sajt koji plaća $100 po tekstu, postoji na hiljade njih; ne bavi se samo jedan sajt baštovanstvom ili motivacijom (ili koja god je vaša izabrana niša).

Ne postoji jedan čovek za kojeg možete da pišete, pa da se uzbuđujete oko toga koliko drugih ljudi hoće da piše za njega – vaših potencijalnih klijenata je mali milion. Vama treba da ispunite radnu nedelju od 10, 20, 40 sati kvalitetnim poslom, ne da zasednete na vrh piramide najboljih.

Kvalitetan posao pak možete naći na svakom koraku. Frilenserske platforme (Elance, Odesk, Freelancer.com…) su samo već prokrčen put, najjednostavniji način da dođete do njih, kao na pijaci.

A najbolji krompir ćete retko naći na pijaci. Najbolji krompir, krupan, zdrav i ukusan, pritom i po boljoj ceni, ćete naći kad odete direktno kod seljaka koji ga gaji. To što nas često mrzi da tražimo seljake i što nam je lakše da idemo na pijacu, to je druga stvar koja ne umanjuje činjenicu da ih ima.

Ista je stvar sa klijentima. Uz malo razmišljanja i kreativnosti možete naći više posla nego što možete da uradite:

  • tražite klijente na Guglu i direktno ih kontaktirajte
  • pojavite se kao gostujući autor u magazinu koji prate
  • prečešljajte online i offline poslovne adresare i direktorijume
  • platite oglašavanje na Guglu ili Fejsbuku
  • blogujte na svom sajtu o problemima u niši kojom se bavite
  • predstavite se na tematskim forumima

Posla ima koliko god hoćete, i nema potrebe da se probijate kako biste ga našli. Ako imate vremena i znanja već sad, ovog trenutka, možete da počnete da pravite svoj portfolio sajt a za nekoliko dana već možete početi da dovodite potencijalne klijente na njega.

Znam, znam, neki od vas prvi put čuju za ovo i nedostaje im i prakse i tehničkog znanja. Što se prakse tiče, na njoj morate da radite – samo vi možete podići kvalitet svog rada na nivo koji će vam omogućiti da od njega lepo živite. Tehničke stvari – pa realno, nema potrebe da učite instalaciju WordPress-a i kako funkcionišu FB oglasi, nađite (i platite!) nekog ko to zna.

Hoću da kažem, prepreke postoje samo u vašoj glavi. Svet nije toliko komplikovan kakvim ga zamišljate.

Print Friendly, PDF & Email
The following two tabs change content below.

Jelena Radovanović

Moja "zone of genius" je pomaganje briljantnim stručnjacima da izgrade svoj najautentičniji brend - zato što me to raduje, zato što sam stvarno dobra u tome, i zato što obožavam onaj osećaj kada ljudi sa kojima radim poslože sve kockice i shvate da je ono što su zamislili moguće!

Latest posts by Jelena Radovanović (see all)