Kako se Elance poslodavac okušao kao frilenser i dobio 75% poslova

Upoznajte mog prijatelja Saleta koji se nedavno prvi put okušao kao frilenser i, normalno za njega, sve što je mogao radio je kontra. Evo kako izgleda njegova logika i do kakvih rezultata je dovela.

8 godina sam konstatno koristio „freelance“ sajtove samo kao poslodavac a pored toga imao sam dosta kontakata (preko mog partnerskog programa) sa raznim ljudima koji su takođe postavljali poslove ili radili na sličnim sajtovima, tako da bih komotno mogao da napišem Rat i mir u vezi rada na ovim platformama.

Umesto pisanja knjige, odlučio sam da ove godine prvi put zaradim novac kao frilenser u niši koju volim da radim – pravljenje robota za automatizaciju.

U prvoj nedelji sam imao 75% dobijenih poslova od poslatih ponuda. Evo i kako sam tačno razmišljao i šta sam to radio.

Ukratko o mojim kriterijumima i procesu

Tražio sam poslove koje su postavljali „sigurni“ poslodavci, sa preko 2.000 potrošenih dolara, visokim odnosom postavljenih/nagrađenih poslova, kao i sa čistom dokumentacijom i specifikacijom.

Pored toga, ako su navedeni uslovi pozitivni, gledao sam da izbegnem one koji kažu „ako ovaj posao bude ok imam još milion drugih poslova kasnije…“. To u prevodu znači: satri se od posla za male pare jer ja, mega car – super preduzetnik, kao nagradu ću ti dati još poslova.

Kada sam izabrao posao, pošto sam odabrao neki sa čistom i jasnom specifikacijom, odmah sam počeo da radim na njemu. Ideja je bila da odmah počnem da pravim materijal, pre bilo kakvog kontakta. Kreirao sam demo program, snimio video sa svim potrebnim uputstvima koje je poslodavac naveo. Ubacio sam i screenshotove i dijagrame (koji ničemu nisu služili, ali su fensi, u bojama, to vole poslodavci).

Na samo kreiranje propratnog pisma trošio sam 2-4 sata. To je najbitniji deo. Video, screenshotove i dijagrame sa pismom slao sam uz ponudu.

Samo da napomenem, profil mi je bio očajan, bez ikakvog opisa, bez zvezdica (dosadašnjih poslova), uglavnom sve ono što znamo da je potrebno – nije urađeno. I poslovi su bili od 300$ -1000$.

Ovo ne znači da profil ne treba urediti, želim samo da istaknem jačinu i važnost propratnog pisma. Pismo nikako ne pišite po šablonu, ne tražite po netu neke primere, i nikako ne počinjite sa „Dear sir“ (kada pročitam „Dear sir“ istraumiram se i levo oko počinje da mi žmirka).

To ne znači da su naše azijske kolege sve loše, niti treba kao frilenseri da imate strah od njih. Kao poslodavac – da, ali kao konkurenciju – ne. Svaki poslodavac koji želi da mu posao bude urađen kvalitetno i na vreme neće gubiti vreme da od 1000 Indijaca pronađe jednog koji dobro radi. Takođe, što se više budete usavršavali i radili ozbiljnije projekte smanjuje se mogućnost za neozbiljnom konkurencijom.

Fokus na uslove posla

Da bi se napisalo dobro propratno pismo korisno je 3x pročitati opis posla, videti šta je to što je poslodavcu bitno, oko čega je najviše pisao, koja pitanja je eventualno postavio.

To je njemu bitno, a vama je bitno da njemu rešite problem. Možda će ono o čemu se poslodavac raspisao u specifikaciji vama izgledati smešno ili nešto normalno, ali treba da znate da oni nemaju znanje kao vi i da ne postoji ništa što se podrazumeva niti nešto što je standardno.

[alert-success]Ako je on potrošio vreme da piše o tome, vi treba da potrošite 3x više da shvatite čega se on boji, šta mu je bitno i da taj strah i sumnju jasno, nedvosmisleno, precizno u propratnom pismu otklonite.[/alert-success]

Obratite pažnju na detalje, budite fokusirani i svaki aspekt specifikacije dobro osmotrite.

Svako ima neki svoj stil, ali gledajte da taj stil ide u pravcu „ja znam svoj posao, opušten sam ali i profesionalan“. Novac ne spominjite, jedino ako poslodavac postavi pitanje u vezi istog; ja sam recimo naveo da ovo radim zbog strasti i ljubavi, i da primam novac tek ako je klijent zadovoljan. Jednostavno, pišem pismo koje bi i mene očaralo kao nekoga ko plaća projekat.

Ako ste dobro filtrirali poslove, 99% ste sigurni da ćete biti plaćeni posle uspešno dostavljenog materijala.

Tehnika „ups“

Ovo sam otkrio tek kroz rad. Naime, pošto šaljem video klipove klijentima kod svake ponude, desilo mi se da nisam zatvorio specifikaciju od prethodnog posla (neki robot za tumblr), i poslodavac kojem sam poslao taj video počeo je da se interesuje i za tog robota od prethodnog klijenta.

Uspešno smo zaključili i taj novi posao, koji je on video slučajno na video klipu.

Od tada, u video klipove ubacujem razne screenshotove, i nespretno ih gasim dok snimam željeni video. Pritom gledam da ubacim poslove koji imaju veze sa klijentom, i to tako što mi na sve strane lete neki opisi, ja ih gasim…

Ovo nije odvraćanje pažnje. Ako se klijentu ne svidi ono što će „slučajno“ da vidi, nikom ništa. Ali možete prodati dva, tri proizvoda više. Klijent je ušao u prodavnicu, vi prodajete usluge, treba maksimalno iskoristiti svaki trenutak.

Izbor nadimka i ono što znaš da radiš

Idealno je ako možete da budete što usmereniji. Svaštare nikada nisam voleo, jer jednostavno nije prirodno da neko zna odlično 2 ili 3 različite oblasti.

Ako radite wordpress, WordPressGuru mi deluje kao primamljiv nadimak, i u opisu svojih veština staviti samo „wordpress“. Ako stavite da ste pored toga i ekspert u copywriting-u, pa odlično znate i email marketing, šta ja kao poslodavac da mislim o vama?

Posvećenost je ono sto me „pali“, IT je toliko velik, gde su promene vidljive na nedeljnom nivou, i gde samo u jednoj podoblasti moraš da se usavršavaš svakodnevno, i zato nije normalno da neko savršeno zna više stvari.

Cena

Stavio sam 25$ za radni sat. Ako stavite malo, ulazite u trku sa milijardu Indijaca. Takođe, visoka cena znači da verujete u sebe i da cenite ono što radite. Poslodavac ne zna kakvi ste, ali osetiće vaše samopouzdanje, koje se poštuje. Naravno i kvalitet posla mora da prati tu cenu.

Važnost pitanja sa pozitivnim odgovorom

Komunikacija sa klijentom je vrlo važna, a najbolje ćete se povezati s njim ako mu u ponudi postavite pitanje koje je njemu bitno.

Kod offline prodaje pitanja se postavljaju tako da svaki odgovor bude pozitivan, ali pošto je ovo online komunikacija može se desiti da ako postavite mnogo pitanja poslodavcu bude naporno da odgovara na sva, osećaće se kao da je na testu. Zato je bolje postaviti jedno, ali dobro pitanje, na koje znate da će odgovor biti DA. Pitanje ne sme biti uopšteno niti nešto što se podrazumeva, već isključivo nešto što je vezano za sam projekat i znate da je to pitanje poslodavcu bitno.

Pitanje neće biti: „Da li želite da posao bude urađen na vreme?“

nego:

„Da li je u redu da naslove tekstova prilagodim današnjim prilikama u SEO svetu, na principu ViralNove, sa kojim bi Vaš tekst dobio viralnu snagu?“

Ovime mu pokazujete da znate šta radite – a on će već intuitivno odgovoriti sa „da“, čime ste sebi osigurali prednost nad ostalim kandidatima.

Klijent vidi kroz vaše pitanje da ste shvatili suštinu projekta (većina radnika šalje tipske odgovore, to vidite po tome što poslodavci često ubacuju kod specifikacije neobične zahteve tipa: „..da bih znao da ste pročitali celu specifikaciju, molim Vas da u ponudi napišite kao prvu reč Žirafa…“).

Ako ste počeli da radite posao odmah, ako ste kreirali dijagrame i video i shvatili suštinu projekta i postavili pametno pitanje koje je bitno poslodavcu, zaista treba da budeš drvo od čoveka i preduzetnika da takvom radniku ne odgovoriš. A kada dobijete odgovor, i sami znate da je veliki deo posla urađen.

Bonus

S obzirom da ste dobro pročitali specifikaciju i shvatili suštinu, treba uvek u propratnom pismu dodati neku vrednost i naglasiti da taj bonus ulazi u cenu. Bonus mora biti nešto što je bitno, a što klijent nije naveo. Nikako ne sme biti nešto što je vama lako kreirati i što imate na lageru, pa eto, uz peglu, dajete i kineski kišobran besplatno.

Na mom primeru: klijent je tražio da mu program izlista sve škole u USA sa brojevima telefona, pošto prodaje štampače – ja sam mu ponudio (besplatno) da program izlista i škole iz Kanade, pošto je blizu i isti je jezik.

Čovek mi je posle dao 80% bonusa na ne baš malu dogovorenu cenu.

Ulaskom u frilens vode osetio sam slobodu koju nisam imao godinama, zarobljen u birokratiji vođenja dve glomazne firme – MediaSMS i ContentCash, a biti digitalni nomad je jedna od 3 želje za mog duha iz lampe.

Print Friendly, PDF & Email
The following two tabs change content below.
Preduzetnik, ljubitelj šaha i softvera za automatizaciju.

Latest posts by Aleksandar Topalov (see all)