Jedan model prema kojem možete da ubrzate blogersko pisanje tako da ostane fokusirano

Ja sam po prirodi sklona nefokusiranom pisanju – čas posla mogu da odletim van teme i da krenem da pišem nešto sasvim nevezano za ono sa čime sam počela (a dešavalo se i da tako završim i da uopšte ne vidim gde je problem).

Kad sam krenula da pišem tekstove za web (najpre za svoje affiliate sajtove, zatim u okviru firme) shvatila sam da to tako ne može. Jedan tekst – jedna tema. Tačka. Obradi tu temu najbolje što možeš, argumentovano, sa primerima – ali ne lutaj.

Onda se javila potreba za pisanjem blogerskih tekstova, naspram informativnih članaka kakve sam dotad pisala – radila sam u SEO firmi, linkovi su pravljeni najviše putem guest blogginga, a da bi objavljivao na dobrim blogovima moraš da pišeš dobre blogerske tekstove. Nema tu mnogo mudrosti.

Model koji ću opisati dole mi je puno pomogao da spojim relativnu opuštenost blogerskog pisanja sa tim da tekst ostane fokusiran. Ne primenjujem ga uvek, ali dobar je kao polazna tačka ako niste sigurni kako da koncipirate svoje tekstove.

Write Like Freddy model

Za ovaj model imam da zahvalim gospodinu koji se zove Danny Iny. Deni je zapravo marketinški stručnjak koji je u jednom trenutku odlučio da reklamira svoju firmu putem guest blogging-a (vrlo popularna tehnika u svetu, u jednom od narednih tekstova više o tome).

Kako je hteo da svoje tekstove objavljuje samo na najjačim blogovima kod kojih je maltene nemoguća misija najpre uopšte doći do urednika (stižu im stotine mejlova dnevno i uzimaju u obzir samo apsolutno najbolje – može im se), i da je naredna isto tako velika prepreka kvalitet tekstova koje ti blogovi traže, brzo je shvatio da mu treba neki način da „uokviri“ svoje tekstove kako mu ne bi oduzimali po 4, 5 sati dnevno (trebala mu je gomila tekstova, ima neku ludu taktiku).

On je našao način za sebe, a onda ukapirao da i gomili drugih ljudi taj njegov sistem stvarno treba i sve lepo upakovao u kurs za guest bloggere. Za one kojima to treba, kurs vredi svaku paru (meni je vredeo). Pokriva daleko više od samog pisanja koje i zadržava kvalitet i skraćuje vreme, ali trenutno se samo time bavimo (a i taj deo smem ukratko da izložim – kurs je, naravno, zaštićen autorskim pravom).

Koraci

1. Najpre razmislite šta ljudi hoće da čuju od vas, koja tema i ispričana iz kog ugla će im najviše pomoći. Ograničite se na što užu temu (blog postovi nisu knjige) i obradite je tako da bude ubedljiva. Npr, ja ovim postom hoću da pomognem piscima i blogerima. Ne mogu jednim tekstom da pokrijem sve, zato sam se ograničila na fokusirano pisanje (jer je to realan problem) i obradila jedan način za to. (Inače, mislim da nijedan tekst ovde nije primer ovog načina pisanja – ne radim za klijente pa mogu da se opustim :)).

2. Smislite ubedljiv naslov. Neke smernice za naslove sam dala ovde i ovde, on još daje i par formula:

[BROJ] [NEČEGA] da [NEŠTO DRUGO] – npr. 4 koraka do tankog struka10 tajni uspešnih ljudi7 načina da napravite ubedljiv tekst kad ič ne poznajete temu  (poslednji bi bio najbolji jer je najkonkretniji i precizno govori koju ćete korist imati od teksta)

Šta [NEŠTO] može da vas nauči o [NEČEM POTPUNO TREĆEM] – lično ne volim ovu formulu jer često dovodi do nebuloza, ali primeri bi bili: Šta Marija Antoaneta može da nas nauči o post-Pingvin SEO (jedan moj stari tekst, poenta mu je bila kako ona njena čuvena izjava „Ako nemaju hleba, neka jedu kolače“ uopšte nije njena, ali su ljudi to prihvatili kao istinu i na osnovu toga napravili potpuno pogrešnu sliku o njoj – a nešto slično se u tom momentu (jul ili avgust 2012) baš dešavalo u SEO svetu, među manje upućenima; bila je dobra paralela i efektan uvod, mada i dalje nisam prezadovoljna izborom naslova); Kako da savijete sarmu u Madoninom stilu (ovo sam izmislila, ali poenta bi bila da uhvatite nešto iz Madoninog ponašanja što možete da primenite na savijanje sarme, recimo njenu disiplinovanost i praktičnost – to iskoristite kao uvod a dalje ide normalan recept).

3. Naredno je skiciranje teksta – kad se uvežbate, neće vam trebati više od desetak minuta za to. Skica sadrži pet delova za koje odmah možete da napravite podnaslove:

uvod ili „udicu“. Posle naslova, ovo je najvažniji deo teksta. Denijev predlog je da u uvodu odmah napadnete „simptome“ problema koji rešavate u tekstu: stavite se u kožu onoga ko ima problem i opište sve što ga muči – razlog je jednostavan, kako bi se čitalac prepoznao u tekstu. Npr. za tekst o bržem pisanju za frilens pisce uvod u ovom stilu bi mogao da opiše frustraciju zbog sporog pisanja, sve manje vremena za društveni život, neisplativost takvog načina rada… i sve kroz direktno obraćanje, npr:

Kad se jedan jedini tekst razvuče na tri, četiri sata, kad vas boli glava od ekrana i uhvati muka kad shvatite da vam ode dan a niste uradili ni pola onoga što ste planirali… nije baš toliko sjajno biti frilens pisac. Niste planirali da to tako ide.

– deo koji objašnjava problem – u prethodnom delu ste „napali“ simptome, u ovom objašnjavate kako dolazi do problema. U kontekstu sporog pisanja, ovaj deo bi mogao da bude o tome kako puno vremena ode na istraživanje teme i još više na povezivanje činjenica u koherentan tekst (što sve jesu realni problemi).

– deo koji objašnjava uzrok problema – sad se vraćate korak unazad i istražujete uzroke – u ovom slučaju to može da bude loša organizacija ili gubljenje koncentracije. Ovaj deo nije teško napisati, ali zahteva da dublje uđete u temu i razmislite o njoj – što će itekako doprineti tome da vaš tekst bude koristan čitaocu (što je i najvažnije).

– deo koji predlaže rešenje – ako ste u prethodnom delu zaključili da do frustracije zbog sporog pisanja dolazi zbog neorganizvanosti prilikom istraživanja teme, sad predložite rešenje (ljudi i inače ne vole kad im se ukaže na problem a ne ponudi se način da se reši). Rešenje je obično jednostavno, ovde bi to moglo da bude neki način organizacije koji ste vi isprobali i radi za vas (ili je neko drugi isprobao, ali vam je jasno da je efektan).

– završni deo koji daje način kako da čitalac iskoristi predloženo rešenje – bukvalno korak po korak, tipa: uzmite olovku i papir, zapišite to i to, uradite prvo ovo a zatim ono…

4. Pisanje teksta – čim razradite prethodne stvari u glavi (preporučujem i na papiru, kao teze), tekst vam je praktično gotov – napisati ga posle je najlakši deo posla jer tačno znate šta ćete da pišete.

5. Ovo je moj korak, iz prakse. Uvek ostavim tekst da odleži – idealno preko noći, ali ako ste u stisci – makar par sati, i onda ga pogledajte svežim očima, garantujem da ćete naći makar par stvari koje biste drugačije rekli, neke koje su suvišne, neke preterane  ili izostavljene zareze…

Sa ovim modelom najviše vremena će vam otići na planiranje teksta a najmanje na pisanje. Nije primenljiv na svaki tekst, ali zgodno je usvojiti planiranje kao generalnu naviku prilikom pisanja – srećom, može da se uvežba 🙂

EDIT: Primere, baš Denijeve, možete naći na ovom linku:  http://writelikefreddy.com/site/danny-guest-posts/

Print Friendly, PDF & Email
The following two tabs change content below.

Jelena Radovanović

Moja "zone of genius" je pomaganje briljantnim stručnjacima da izgrade svoj najautentičniji brend - zato što me to raduje, zato što sam stvarno dobra u tome, i zato što obožavam onaj osećaj kada ljudi sa kojima radim poslože sve kockice i shvate da je ono što su zamislili moguće!

Latest posts by Jelena Radovanović (see all)