Izvinite, a ko ste vi – ili Kako da vaš sadržaj dobije na težini

Je l vam se dešava da toliko zalutate na nekom sajtu da ne umete da izađete s njega?

A je l vam se dešava da vas stranica tooooliko smori koliko je sterilna da nemate želju da se ikad više vratite na taj sajt, ako baš ne morate?

Jedno od mojih prvih prvcijatih pisanja za web je bilo za jedan moj pokušaj affiliate sajta (još je živ, mukica, žao mi da ga gasim). Ko sam bre ja da tu nešto delim savete ljudima na temu o kojoj pritom ništa ne znam (ali mi tad delovala isplativo)? Ko će da mi veruje, na osnovu čega? Mislim, znam ja da ću sve to doooobro da istražim pre nego što objavim ijednu reč, ali kako oni da znaju?

Oblast je vrlo inspirativna: buve.

Ne mogu da se pravim da sam veterinar jer nisam; danima sam se ustezala da bilo šta napišem dok nisam iznašla rešenje: pa mogu prosto da imam psa, i eto odakle mi iskustvo sa buvama! Začas sam sklopila priču (okej, imali smo psa tad, mada ne i buve s njim): ja sam kucovlasnik koji se onoliko patio sa buvama i najzad rešio da svoje iskustvo podeli sa sapatnicima.

[alert-success] I tako su se automatski sklopile tri stvari: čim sam ukapirala ko piše, ukapirala sam i za koga pišem (za druge kucovlasnike koji se pate sa buvama) i znala sam kako treba da pišem za njih.[/alert-success]

I da vidite, posetioci su baš lepo reagovali na moju priču – zahvaljujući njoj sam preko Amazona prodala okruglo 115 raznih stvari za uklanjanje buva (i još neke potpuno nevezane za to). U odnosu na broj posetilaca, ta cifra je ne-nor-mal-na!

I tekstovi su bili dobri, naravno – ali tekstove sam pisala iz perspektive te osobe, čime su dobili težinu; dobili su „njene“ reči, uzrečice, način govora, prosto su dobili dimenziju živog čoveka. Suve, sterilne tekstove nikad nisam umela da pišem i uvek me je užasavalo kad na netu naiđem na takve. Ako takav tekst pokuša nešto da mi proda, ja se bunim – neću ni da kupim nešto od automata (ako baš ne moram). Ali vrlo rado kupujem od ljudi.

Može biti i da sam ja hiperosetljiva na te stvari, ali ja sam u tom trenutku intuitivno napravila nešto što sam kasnije primenjivala na sve svoje pisanje a o čemu sam naknadno čitala: napravite priču! Priča prodaje, ne tekst, ne sajt, ne sam proizvod. Priča. I tačka 🙂

I kakve sad to veze ima s vama?

Ima sve veze. Vaši klijenti tekstovima koje poručuju od vas nešto hoće da prodaju – možda ne direktno (ako ne pišete prodajnu stranicu za proizvod), možda prodaju ideju koja kasnije treba da dovede do prodaje. Možda prodaju viziju.

A možda – često – ni sami ne znaju da bi trebalo da to rade. Ali vi ćete biti trideset puta vredniji pisac ako znate.

Dakle – ko ste vi? Iz koje pozicije nastupate? Odakle vam te informacije koje iznosite, s kojim pravom nešto tvrdite, kakvo je vaše iskustvo?

Ne radi se o imenu i prezimenu, o linku ka izvoru informacije. Radi se o vašim motivima – zašto vi uopšte pišete recimo o buvama. Ne radi se čak ni o tome da bilo šta od toga morate jasno da kažete u tekstu. Ali uloga koju ste izabrali definiše ton teksta, svih tekstova, i ona mora da bude dosledna. I, poželjno je, zabavna. Zato vi treba da  imate sliku o tome „ko ste“ – pa makar to nikad nigde ne pomenuli.

Ko ste vi i za koga pišete?

Moj proces odozgo je bio naopak; ono kako se inače radi je da se definiše tzv. persona, ili idealni posetilac, i da se prema tom modelu definiše strategija sadržaja. Rade se ozbiljna istraživanja o tome šta su najveći problemi koje želi da reši, kakve informacije obično traži i gomila drugih stvari koje treba da dovedu do neke vrste psihološkog profila ljudi kojima se obraćate.

U idealnom slučaju, onaj za koga pišete je to već uradio i može da vam da instrukcije na gotovo – vaše je onda da se uživite u ulogu najboljeg prijatelja ili drugog autoriteta koji bi mogao da ima uticaj na tako definisanu personu, i da pišete iz te pozicije.

I opet, ovo se odnosi na sve vrste tekstova koje pišete: i članci i blog postovi, svaki sadržaj za koji je neko spreman da vam plati za krajnji cilj ima – prodaju. Poenta je da sav taj sadržaj treba da podržava ideju, nebitno koliko daleko od samog trenutka kupovine se nalazi. 

Međutim, kako ćete retko naići na klijente koji su odradili ceo proces kako treba (koji uopšte kapiraju da bi trebalo to da urade), nije loše da sami naučite da osmislite personu i svoju ulogu. Neverovatno, i ovo je čitava nauka 😀 ali evo nekih smernica, tek da imate o čemu da razmišljate:

1. Vaš klijent najverovatnije gradi nekakav sajt sa autoritetom

To je sad moderno 😉 Pod „sajtom sa autoritetom (authority website)“ podrazumeva se sve i svašta, ali onako kako to marketari rade to su veliki informativni sajtovi koji imaju za cilj da putem content marketinga prodaju svoj (ili tuđi – affiliate prodaja) proizvod.

Pitajte ga za link sajta kako biste videli na koji način je dosad pisano i kakve teme su pokrivane. Potrebno vam je da znate „bigger picture“ – kako drugačije da se uklopite u nju?

2. Sve to možete da zaključite zdravorazumski

Okej, realno je nikakva šansa da će vas neki doktor astrofizike zvati da pišete za njegov blog. Teme koje će većina vaših klijenata pokrivati su teme koje zanimaju veliki broj normalnih ljudi sa kojima možete da se negde poistovetite, samo da malo dublje razmislite o njima. Iz tog razloga nemojte se ustručavati da klijentu predložite neki ugao gledanja i ton priče, čak i nove teme. Voleće vas zbog toga, časna reč 🙂

3. Šta odlikuje „stvarnog čoveka“?

To jest, koje su to stvari koje minimalno treba da pokažete u tekstovima kako ne bi bili sterilni? Samo dve stvari, prema mom iskustvu: ko priča sa kojom porukom priča.

Nedavno me je jedan drugar pitao za pomoć oko njegovog affiliate sajta koji će se baviti savetima za romantičnu vezu, ciljna grupa žene (naravno). Prvo što mi je upalo u oči je da su tekstovi generalnog tipa – šest načina da ga vežete za sebe, šta ako ga više ne volite itd. Takvih tekstova na webu ima mali milion – razlog je jednostavan, žene stvarno traže pomoć sa tim stvarima.

Međutim, kako je toga već gomila, on mora da se potrudi da nekako privuče te žene sebi (svom sajtu to jest – posle nek radi šta hoće :D). Pa smo na brzinu došli do ovoga:

  • Koga žene slušaju? – Naravno, druge žene.
  • Kakve druge žene obična žena voli da čuje – i kakvim to ženama veruje? – Ženama koje imaju da kažu nešto što im je korisno, zanimljivo i ohrabrujuće.

Tako smo u par minuta došli do toga ko je „autor“ sajta – grupa žena koje su imale razna dobra i loša iskustva u vezama i odlučile da oforme sajt kao neku vrstu zbirke saveta drugim ženama. Poruka koju šalju, to jest stav koji zauzimaju je u stilu „go girl!“ – inspirišući i ohrabrujući za njegove čitateljke. Moglo je da bude i nešto drugo, to nije poenta – poenta je da on sad tačno zna šta da kaže piscu, kako da nastupi u tekstovima i kakvu notu oni treba da imaju.

Ovo je vrlo jednostavna stvar – on se samo nije setio da posmatra na taj način. Sad će, nadam se, taj sajt imati priču – i neuporedivo bolje šanse da zaradi. Takav sajt je kasnije i mnogo lakše promovisati (mada taj deo i ne mora da vas se tiče).

Dakle, ako vaš klijent nije razmišljao o tim stvarima – razmišljajte vi. Nije neophodno da se mnogo udubljujete, ali stvarno mnogo olakšava kad imate neku sliku o tome s koje pozicije treba da nastupate i kome pričate. I ne samo to što vama olakšava – oduševiće klijenta.

Print Friendly, PDF & Email
The following two tabs change content below.

Jelena Radovanović

Moja "zone of genius" je pomaganje briljantnim stručnjacima da izgrade svoj najautentičniji brend - zato što me to raduje, zato što sam stvarno dobra u tome, i zato što obožavam onaj osećaj kada ljudi sa kojima radim poslože sve kockice i shvate da je ono što su zamislili moguće!

Latest posts by Jelena Radovanović (see all)